Srida, 29.06.2016. 10:45

Problem očigledno postoji: u Bunjevačkoj matici postoje organizacioni i finansijski problemi, a u javnosti se vodi neargumentovana polemika.

Rešenje postoji: primenit davno potpisani Sporazum, na način koji se ozbiljnom i detaljnom analizom utvrdi ko najbolji, i radit dalje zajedno.

Jedini put: ponašat se odgovorno!

Nedopustivo je da se bilo koja organizacija koja ima obavezu da se bavi očuvanjem i nigovanjem kulture i jezika u bunjevačkoj zajednici ponaša ko da Nacionalni savit ne postoji, osim kad tribaju novci.

Bunjevačka matica mora dilovati na principima zbog koji je osnovana, i ne mož postojat ko paralelna organizacija Nacionalnom savitu mimo utvrđene strategije. Suviše smo mala i još uvik nedovoljno izgrađena nacionalna zajednica da bi to dozvolili i da bi se dilili.

Nacionalni savit nije paradržavna ustanova, a to nisu ni ustanove koje je po zakonu formirao Nacionalni savit, kako u javnosti pridstavlja pridsidnik Bunjevačke matice. Nacionalni savit jeste zakonom utvrđena ustanova putem koje se sprovodi samouprava u oblastima obrazovanja, kulture, jezika i obavištavanja, i sve druge organizacije, bilo da su uspostavljene ko Ustanove il ko Udruženja, obavezne su da sprovode utvrđenu politiku i strategiju u ovim oblastima koju je utvrdio Nacionalni savit, ako su zaista dio bunjevačkog nacionalnog korpusa.

Prid Skupštinom Bunjevačke matice je izbor: nastavit putom koji vodi u organizacioni i finansijski kolaps i beskonačne rasprave, il krenit drugim putom i uspostavit nove odnose. Na tom putu Nacionalni savit je tačka oslonca.

Krajnje je neodgovorno to što pridsidnik Bunjevačke matice ne informiše Skupštinu bunjevačke matice o stavovima Nacionalnog savita, i što uporno očigledne probleme u javnosti prinosi na lične odnose.

Zbog odsustva pridsidnice Nacionalnog savita, ko pridsidnik Izvršnog odbora Nacionalnog savita spreman sam da obrazložim stavove Nacionalnog savita i da se na taj način usmerimo ka rešenjima.

Očekujem poziv da ko zvaničan pridstavnik Nacionalnog savita budem pozvan na Skupštinu Bunjevačke matice.

Pridsidnik IO BNS

Mirko Bajić     

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine pozdravlja potpisivanje Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, i sa zadovoljstvom konstatuje da pitanje prava na izjašnjenje Bunjevaca više nije tema.

Očekujemo da Republika Srbija ima potpuno isti odnos prema bunjevačkoj i hrvatskoj nacionalnoj manjini, imajući u vidu da na prostoru severne Bačke živi podjednak broj jedne i druge nacionalne manjine.

Ukazujemo i na neprihvatljiv odnos pojedinih medija u izveštavanju o potpisivanju Deklaracije u kojima su nedvosmisleno Bunjevci svrstani u Hrvate („Tavankut mesto u kome žive gotovo svi Hrvati“ i sl).

Subotica, 27.06.2016.

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine

predsednica                                   

dr Suzana Kujundžić Ostojić                    

Utorak, 21.06.2016. 14:15

Pozdravljamo potpisivanje Deklaracije o unapređenju odnosa između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Deklaracija je dokaz ispravnosti politike koju vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.

   Činjenica da se pitanja prava nacionalnih manjina – srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj i hrvatske manjine u Republici Srbiji, u Deklaraciji vezuju za bilaterarni sporazum iz 2004. i Okvirnu konvenciju Saveta Evrope iz 1994. godine, konačno otklanja sve insinuacije i osporavanje prava Bunjevcima na autohtonost. Na osnovu ovih dokumenata ne postoji ni jedan osnov da se Bunjevcima osporava pravo na lično izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti i mi očekujemo da se to ubuduće poštuje.

   Pozdravljamo iskazana nastojanja da se hrvatskoj manjini pomogne, naročito u oblasti informisanja i kulture, ali istovremeno ukazujemo da je neophodno da se organi Republike Srbije, AP Vojvodine i lokalnih samouprava, na potpuno isti način odnose prema svim nacionalnim manjinama. Treba obezbediti sredstva za „Hrvatsku riječ“, ali na istim principima treba obezbediti sredstva i za „Magyar szó“, „Hét nap“, „Libertatea“, „Ruske slovo“, „Bunjevačke novine“... , odnosno pisane medije svih nacionalnih manjina. Drugim rečima, Republika Srbija, na svim nivoima vlasti, mora voditi ujednačenu politiku prema ostvarivanju prava svih nacionalnih manjina, pri čemu ne može posebno izdvajati ili favorizovati bilo koju nacionalnu manjinu, pa ni hrvatsku.

   Istovremeno, ukazujemo na licemeran stav Tomislava Žigmanova predsednika DSHV, koji je stao iza leđa Aleksandra Vučića sa zahtevima za rešavanje problema hrvatske manjine, a na izborima je išao protiv politike koju vodi Srpska napredna stranka, napadajući tu politiku na najvulgarniji način. Treba pitati Tomislava Žigmanova zašto nije probleme hrvatske manjine rešavao sa svojim prijateljima, Borisom Tadićem, Bojanom Pajtićem i Demokratskom strankom, dok je sa njima više od decenije bio zajedno u vlasti, a sa kojima je i danas u političkom zagrljaju.