│ Petak, 05. jun 2026. godine │
SVETA MISA SA PROCESIJOM ZA BRAŠANČEVO ODRŽANA U SUBATICI
Sveta misa sa procesijom za Brašančevo održana je u četvrtak, 4. juna u Katedrali svete Terezije Avilske da bi nakon sveta mise krenila procesija kroz varoš Subaticu od spomenika biskupu Ivanu Antunoviću, prema kapelici Svetoga Roke potom do spomenka Svetom Trojstvu i završila isprid Franjevačke crkve – Svetog Mihovila u Subatici.
Ovaj dan je na slovu Isukrsta u oltarskom sakramentu pribivajućega naređen. Na velik četvrtak, kad je Isus naredio ovaj sakramenat, onda se zbog žalosti nije dalo dostojno proslaviti ovo otajstvo, zato je Sveta crkva ovaj dan naredila.
Zovemo ovaj dan „Bršančevo” da nam padne u pamet veliko čudo ljubavi Isusove, koja ga nagoni da sam sebe uništi, da postane ko prašak, zrnce brašna, što je učinio onda kada kruv od brašna pritvori u tilo svoje.
T. B.
│ Srida, 03. jun 2026. godine │
ODRŽANA RADIONICA PLETENJA VINACA ZA ĐAKE OŠ „ĐURO SALAJ“
U nešto izminjenim okolnostima u odnosu na ono što je planirano, u gostioni „Gurinović“ u sridu, 3. juna održana je radionica tradicionalnog pletenja vinaca na Svetog Ivana Cvitnjaka. Ovom dvočasu prisustvovali su đaci niži razreda OŠ „Đuro Salaj“ koji pohađaje izborni predmet Bunjevački jezik s elementima nacionalne kulture.
Radionicu je vodila njeva učiteljica i pridavač bunjevačkog Jelena Vukčević. Podršku i saradnju u realizaciji ovog edukativnog sadržaja za dicu imala je u UG „Bunjevačka kasina“ a pridstavljale su ga svojim prisustvom Tamara Babić i Marija Bošnjak.
Dica su bila podiljena u manje grupe, tako je po par đaka zaredom čekalo da im Marija Bošnjak izdivani štogod o tradiciji pletenja vinaca, al i da im da praktične savite kako isplest vinac koji se neće friško raspast. Dok se vinčići vridno pletu, dica su saznala štogod i o životu Svetog Ivana Cvitnjaka, ko i njegovom značaju u kulturnoj baštini Bunjevaca.
Po izradi vinaca, bilo je organizovano i pokazno priskakanje vatre u dvorištu gostione, ko i tradicionalno bacanje vinčića na krov kuće. Dici je takođe objašnjen značaj ti aspekata ovog starog kršćanskog običaja koji svetkuju i Bunjevci.
O ciljevima radionice Jelena Vukčević je kazala: Mi smo danas odlučili da održimo radionicu posvićenu velikom svecu kod Bunjevaca, Svetom Ivanu Cvitnjaku. Kako smo od 12. juna već na raspustu, ne možemo to uradit kako to običaj propisuje da se pletenje vinaca i priskakanje vatre organizuje krajem juna. Al ovo i nije nigovanje tradicije u užem smislu već edukacija škulske dice o njoj i njenom značaju. Dica će na ovom dvočasu kroz teoriju i praksu naučit sve bitne aspekte ovog običaja, takođe je pridviđeno i da aktivno uzmu učešće, priskakanjem vatre.
Nuz oprez pridavača i odgovorno ponašanje dice, priskakanje ivanjdanske vatre je prošlo u najboljem redu. Kogod je to uspio iz prve a kogod se vratijo da proba još jedared. Na kraju su sva dica ispunila svrhu ove radionice. Prid sam kraj dvočasa, dica su okupljena za jednu zajedničku fotografiju. Biće to lipa uspomena prid kraj ove škusle godine.
T. K. M.
│ Subata, 30. maj 2026. godine │
PRIDSTAVLJEN OSAMNAJSTI ZBORNIK DIČIJI LITERARNI RADOVA „BUNJEVAČKA LIPA RIČ”
S idejom da svoje aktivnosti približe najmlađima, al i da one najmlađe podstaknu da što više koriste bunjevački maternji jezik u Bunjevačkoj matici su prija osamnajst godina pokrenili projekat naminjen dici koja kroz literalni konkurs, poeziju i prozu, šalju svoje radove koji kasnije budu objavljeni u zborniku „Bunjevačka lipa rič”, dok se najbolji i posebno nagrade.
Kako ističe Slađana Marković Štetak, koordinator projekta, za razliku od prošle godine vidi se napridak po broju pristigli radova.
– Čini se da su dica bila više motivisana i da su se baš potrudila. Teme su slobodne, al se dica najčešće odluče svoje radove pridstavit kroz divane o salašima, majkama i didama, o kadgodašnjem životu. Zbornik smo propratili s likovnim radovima dice, nastalim na likovnoj radionici. Nuz literalne priloge su tu i lipi radovi, tako da je kompletan zbornik u stvari pridstavljen kroz kreativnost dice.
Na konkursu su učestvovala dica iz osnovni škula, a kako ističe Slađana Marković Štetak, posebno su se istakle OŠ „Đuro Salaj” iz Subatice i OŠ „Vuk Karadžić” iz Bajmaka.
– To su i najbrojnije škule po pitanju broja učenika, a drago nam je i što se vidi napridak dičiji radova. Ričnik je bogatiji i mislim da ove godine možemo bit baš zadovoljni.
U susrit jubileju – 20. ciklusu, naša sagovornica podsića da konkurs nije samo naminjen dici koja uče bunjevački, neg svim škularcima.
– Svi mogu pisat, slat radove. Svi radovi se nađu u zborniku, a naš žiri izabira najbolje.
Jelena Vukčević koja bunjevački pridaje u OŠ „Đuro Salaj” ističe kako i nije iznenađenje zašto je baš iz ove škule toliko radova.
– U našoj škuli je i najviše učenika koji pohađaje bunjevački jezik s elementima nacionalne kulture, pa samim tim se i trudimo imat najveći broj radova. Inspiraciju tražimo kroz tekstove koje obradimo kroz nastavu, kroz susrite s bunjevačkim piscima, positama, upoznavanjom s običajima, kulturom i životom Bunjevaca. Dici je zanimljivo kad vide i čuju kako se život kadgod odvijo, pa onda sidnemo zajedno divanit i dogovorimo se ko bi o čemu mogo pisat. I posli ponovi svi sidnemo zajedno, čitamo, ispravimo ako triba štogod i tako dođemo do velikog broja lipi radova.
Med nagrađenim proznim radovima bio je i onaj koji potpisiva Jovana Orčić iz OŠ „Vuk Karadžić”.
– Pisala sam o omiljenom jesenjem voću. Taka ideja mi se činila zanimljivom. Od moje sestre Milice sam vidila kako mož pisat pismice, volim i deklamovat. I onda kad dođe jedna ovaka nagrada, onda sam još motivisanija za rad.
Filip Stantić iz OŠ „Matko Vuković” osvojio je prvo misto u kategoriji proze kod učenika niži razreda.
– Piso sam o Božiću, i to me je posebno inspirisalo. Baš volim božićne praznike, onda smo svi na okupu, a bude uvik i fine rane i lipi poklona. Zdravo sam se obradovo kad sam čuo da sam osvojio prvo misto, nadam se da mi to donet motivaciju. Volio bi i dalje pisat, za početak će to bit o praznicima koje baš volim.
Što se ljubitelja poezije tiče, Leo Bešlin iz OŠ „Matija Gubec” iz Tavankuta osvojio je prvo misto u konkurenciji učenika niži razreda.
– Bio sam na takmičenju u deklamovanju, sviđale su mi se sve te pismice koje sam čuo, pa sam dobio ideju i sa se oprobat u pisanju. Piso sam o svojem didi, nije bilo tako teško. Nisam se nado da će bit ovako lipo nagrađena.
Kod stariji osnovaca u kategoriji prozni radova istakla se Milica Mačković iz OŠ „Matko Vuković”.
– Volim pisat jel mi to budi kreativnost, a za temu sam izabrala jednu uspominu za 1. maj. Na bunjevački iđem od petog razreda, a ovo je bio prvi put da sam poslala rad na konkurs. Baš sam se obradovala kad sam vidila da je nagrađen.
U ime Varoši Subatice organizatorima i dici čestito je Nenad Ostojić, član Varoškog vića Subatice zadužen za oblast obrazovanja.
– Ovaj zbornik pridstavlja svidočanstvo ljubavi, prema maternjem jeziku, tradiciji, običajima i kulturnoj baštini koja se prinosi iz generacije u generaciju. Svaka vaša napisana pisma i pripovitka čuvaje dio identiteta i obogaćivaje kulturni identitet naše varoši. Mi svakako ostajemo posvećeni svima onima koji niguju različitost koja čini našu Subaticu vridnom.
U žiriju koji je ove godine biro najlipše radove bili su Geza Babijanović, Mijo Mandić i Zvonko Stantić.
N. S.
Stevan Bešlić (1955–2026)
Opraštamo se od Stevana Bešlića (1955–2026) dugogodišnjeg aktiviste u bunjevačkoj zajednici, prija svega u Bajmaku.
Rođen je 22. septembra 1955. godine u Bajmaku, u siromašnoj seljačkoj familiji od oca Antuna i majke Verice. Odrasto je sa sestrom, mladost mu nije bila brezbrižna i laka jel je rano izgubio oca, pa je briga o familiji pala na mater.
Osnovu škulu je završio u Bajmaku, a zanat elektro-montera u MEŠC-u u Subatici. Po odsluženju vojnog roka, zapošljava se u „Javnom skladištu”, a potom u „Dinamotransu”, na kraju u „Fidelinki” u Subatici.
Aktivno je učestvovo u radu bunjevačke nacionalne zajednice, bio je i član Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u drugom sazivu, od 2010. do 2014. godine, a pogotovo u radu Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmak”, gotovo dvadest godina.
U periodu od 2021. do 2022. godine bio je i pridsidnik BKC „Bajmak”. Nuz to je bio aktivan član u radu Savita MZ „Bajmak”.
Preminio je 23. maja u 71. godini života.
Nek mu je vična slava!
