Ove godine održan je 17. Salonom knjiga i 16. izložba umitnosti „Art ekspo”. Od 24. februara do 1. marta, positioci su se mogli upoznat s više od iljadu naslova iz razni oblasti. Na trodnevnom Sajmu svoja izdanja pridstavila je i bunjevačka nacionalna manjina od nikoliko izdavača: Bunjevačka matica, NIU „Bunjevački informativni centar”, BKC „Bajmok” i BKC „Subotica”. Promovisana je knjiga Jelisavete Buljovčić „Draga sićanja” u izdanju Bunjevačke matice. O knjigi su divanili dr Aleksandar Raič i mr Suzana Kujundžić Ostojić, a za kraj autorka je pročitala nikoliko svoji pisama. Kako smo čuli, u skorije vrime očekiva se i zvanična promocija knjige u Bunjevačkoj matici. Inače, opšti utisak Salona knjiga je dosta blid, jel ekonomska kriza je ostavila svoj pečat. Posićenost Salona je bila vrlo slaba, i pored simbolične cine ulaznice. S druge strane i novi izdanja je bilo daleko manje, jel novaca za štampanje knjiga je sve manje. Bunjevačka zajednica s nestrpljenjom očekiva rezultate konkursa na kojima je učestvovala radi štampanja knjiga. Od ovi rezultata zavisiće i ono što će Bunjevci imat pokazat naredne godine na ovom Salonu, i ne samo ode. Kamen spoticanja za bunjevačku nacionalnu manjinu za prohodnost na većini konkursa je podatak koji se, bar kad su varoški konkursi u pitanju, nikad ne izostavi podvuć – bunjevački nije standardizovan jezik. No, ovo nije obeshrabrilo Bunjevce, koji se čerez tog ozbiljno spremanje na standardizaciju jezika, koja je već u završnoj fazi.

   Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika Pedagoški zavod Vojvodine 22. februara 2011. godine organizovo je Okrugli sto pod nazivom „Iz riznice multijezičke Vojvodine” na kojem su bila pridstavljena istraživanja prezimena, lični imena i nadimaka pripadnika nacionalni zajednica Vojvodine. O istraživanjima bunjevačke nacionalne zajednice na ovu temu divanili su Nevenka Bašić Palković, profesor jugoslovenske i opšte književnosti i Mirjana Savanov, profesor razredne nastave.

STANDARDIZACIJA - NAJVAŽNIJI POSO

   Delegacija Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine 19. januara positila je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava di ji je primio ministar Svetozar Čiplić. Tom prilikom ministar je upoznat s problemima koje ima bunjevačka nacionalna zajednica u svojem radu. Med najvećim problemima, kako je istako pridsidnik BNS-a Blaško Grabrić, je borba protiv asimilacije Bunjevaca u Hrvate. Odupiranje asimilaciji nije lako, pogotovo kad BNS radi s vrlo skromnim materijalnim sridstvima. Gabrić je naglasio da Bunjevci priznaju Srbiju ko svoju matičnu zemlju i čerez tog su i njeva očekivanja sva uprta upravo u nju.   Branko Pokornić, pridsidnik Izvršnog odbora BNS-a upozno je ministra sa svim izdacima koje ovaj nacionalni savit ima, počevši od obrazovanja - plaćanja učitelja, informisanja - finansiranje radio redakcije, plaćanje zakupa za prostorije svi bunjevački institucija, redovna misečna finansijska pomoć bunjevačkim institucijama, stipendije, naučna istraživanja i radovi i to je samo dio koji samostalno finansira BNS.
  Marko Marjanušić, podpridsidnik BNS-a, ukazo je ministru na stalne napore Bunjevaca za dobijanje Zavoda za kulturu Bunjevaca, koji osim što ima veliku kulturnu važnost, po novom sistemu finansiranja nacionalni savita nosi i velik dio bodova, di su Bunjevci opet zakinuti.
   Ministar Čiplić je objasnio da je za dobijanje Zavoda potribna standardizacija bunjevačkog jezika, jel zavode imaje one nacionalne manjine čiji je jezik priznat ko taki u Srbiji. Iz tog se jasno vidi, kazo je ministar, da je ratifikacija jezika glavni cilj BNS-a u naredni par godina. Mr Suzana Kujundžić - Ostojić v.d. urednica „Bunjevački novina” je upoznala ministra o radu BNS-a nakon izbora, di ima problema al postoji i saradnja svi lista na jednom cilju - očuvanju bunjevačkog identiteta, ko najvišeg i najvažnijeg cilja BNS-a, što je zajednička tačka svi pojedinaca u nacionalnom savitu. Ministar je upoznat i s detaljima oko procesa standardizacije bunjevačkog govora i dokleg se u ovom poslu stiglo.