Kraj zime i Poklada se u Mirgešu već godinama obilužava starim bunjevačkim običajom Maska svatovima. Na taj način Mirgešani imaje priliku da se još jedared prid veliku korizmenu post provesele nuz muziku, pismu i igru. Tako su se u utorak, poslidnjeg dana Poklada, okupili učesnici svatova i obašli nikoliko bunjevački familija.

- Maska svatovi je pokladni običaj Bunjevaca od davnina.  Zima polagano izlazi, približava se proliće i rađa se novi život, pa se zato prave svatovi koji svojom muzikom i  zvonjavom iđu kroz selo, i tako plaše zimu i nečiste sile s  ciljom da što prija odu i da se ne vrate. – divani učesnik svatova Petar Ivković Corda, kojem je pripala uloga pope.

  Ko i svi drugi svatovi, i Maska svatovi se sastoje od redovni učesnika - snaše, đuvegije, kuma, starog svata, mastalundžija, svekra, svekrve i drugi zvanica, a ono što je posebno zanimljivo za ovaj običaj je da su tom prilikom muškarci obučeni ko žene, i obratno. Namaškarani, veseli i nuz pratnju muzike, svatovi na karucama iđu po kućama di ji domaćini rado ugoste i počaste, pa se tad svatovi zagriju nuz  po koje kolo.

   Najsvečaniji dio svadbe je vinčanje, koje se svake godine upriliči u prostorijama Doma kulture. Mladence dočekaju svekar i svekrva, a posli odigranog kola, popo ji obično na šaljiv način vinčava. Kako to običaj nalaže, obavi se i okrećanje snaše, a tad slidi veselje s prisutnim gostima. Maska svatove organizuje Udruženje građana “Bunjevci - Ljutovo” iz Ljutova, a da ovaj događaj pridstavlja jedan stari i pomalo ridak običaj kojeg vridi sačuvat od zaborava i prinet na mlađe generacije, potvrđiva i velik broj prisutni gostivi kako iz Mirgeša, tako i iz okoline.

V.K.

   U subotu, 7. februara, u Baji (Republika Mađarska) je održano Bunjevačko prelo. Ko i prithodni godina, preljsko veselje se održalo u Bajskoj čitaonici.

Brojni gosti iz Baje, Kaćmara, Gare, Almaša, Bačalmaša, Tompe, Subotice, Sombora, Bajmoka i okoline okupili su se i ove godine kako bi obilužili jedan stari i lip bunjevački običaj.

Još jedared je dokazano da postoji prijateljstvo i saradnja izmed Bunjevaca iz Srbije i Mađarske, a u to ime su pridstavnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine poklonili Bajskoj čitaonici knjige na bunjevačkom jeziku, “Bunjevačke novine” i dičije novine “Tandrčak”.

Posli kratkog programa u kojem su učestvovali mališani iz Baje, veselje je nastavljeno nuz tamburašku muziku.

V.K.

   U organizaciji Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine na Marin dan u ponediljak, 2. februara, održano je Veliko prelo 2015. godine u restoranu „Spartak S“ u Subotici.

   Velikim prelom Nacionalni savit Bunjevaca obilužio je prvi u nizu nacionalni praznika bunjevačke nacionalne zajednice „2. februar – Dan Velikog prela“. Ovogodišnje Veliko prelo su svojim prisustvom uveličali Nedeljko Tenjović, generalni sekretar pridsidnika Republike Srbije Tomislava Nikolića i Stanislava Pak Stanković, savitnica pridsidnika Nikolića. U ime Grada Subotica svečanosti je prisustvovo gradonačelnik Jene Maglai.

   Prilikom svog obraćanja u svečanom dilu programa Velikog prela, generalni sekretar pridsidnika Nikolića Nedeljko Tenjović istako je kako su Bunjevci građani Srbije, te da će država Srbija doprinet i nastojat da pomogne u održavanju nacionalnog identiteta, kulture i običaja, podvlačeći riči koje je pridsidnik Nikolić izreko na obilužavanju nacionalnog praznika Bunjevaca, „25. novembra – Dana Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena 1918. godine“, koji je upriličen 2013. godine, a koje se odnose na to da Bunjevci nisu ni Srbi ni Hrvati, već samo Bunjevci. 

   Sićanje na prvo prelo svake godine sve je svečanije i lipše, a za pripadnike bunjevačke zajednice pridstavlja i jednu istorijsku prikretnicu, na šta je ukazala i pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine mr Suzana Kujundžić Ostojić. Uoči prela ona je istakla da su Bunjevci 1879. godine na prvom javnom prelu, obučeni u svečanu bunjevačku nošnju, izašli u javnost sa željom da i drugima pokažu svoje postojanje i ponos na svoje poriklo, te da se Nacionalni savit trudi da praznikom  - Dan Velikog prela, sačuva tradiciju na taj dan.

   U ime Grada Subotica Velikom prelu je prisustvovo gradonačelnik Jene Maglai, koji se osvrnio na uspišno konstituisanje Nacionalnog savita porukom da je bunjevačka zajednica jedna zdrava, jedinstvena i samostalna zajednica, koja prelom dokazuje kako ima kapaciteta da okupi svoj narod i čuva svoju tradiciju.

   Nakon svečanog dila programa Velikog prela, uslidilo je preljsko veselje koje je započo Zvonko Bogdan u pratnji tamburaškog orkestra „Vinarija“ s pismom Kolo igra, tamburica svira. U nastavku večeri goste je zabavljo mladi tamburaški orkestar „Tajna“.

   Nezaobilazan dio svakog prela je izbor najlipši prelja i najlipše preljske pisme. Tako je i ove godine održan izbor za najlipšu preljsku pismu, te je na ovom konkursu titulu najlipše preljske pisme Velikog prela 2015. godine odnela pisma Istina o prelu, pisnikinje Gabrijele Diklić.

   Gosti prela nisu imali ni malo lak zadatak kad je u pitanju izbor najlipši prelja. Ove godine bilo je prijavljeno 14 cura, a glasovima prisutni za najlipšu prelju je izabrana Ivana Jakšić iz Sombora. Na mistu prve pratilje našla se Emina Tikvicki iz Subotice, dok je za drugu pratilju najlipše prelje izabrana Milica Kojić, takođe iz Subotice.

   Ni ove godine nije izostala tombola, a da ona bude bogata pobrinili su se sponzori i pojedinci. Glavnu nagradu, laptop računar, poklonili su Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine i medijski sponzor ovogodišnjeg prela, Novinsko izdavačka ustanova „Bunjevački informativni centar“.

S. N.