U „BUNJEVAČKOJ MATICI“ ODRŽANO PISNIČKO VEČE

Vrime salaša i lampaša

│ Četvrtak, 08.06.2023. │

Iako Gabrijelu Diklić i Alisu Prćić Vukov dile godine života, količina sićanja u „arhivi“, veže ji zajednička ljubav prema poeziji na ikavici, zajednička ljubav prema salašima koji su, brez obzira na to dal na njima žive el ne, i dalje neraskidivi dio duše ovi pisnikinja. Tako je i ta ljubav spojila Gabrijelu i Alisu u pisničkoj večeri „Vrime salaša i lampaša“ u „Bunjevačkoj matici“, u večeri koja je odisala sićanjima na kadgodašnje vrime, na život i mladost...

– Mislim da svima fali malo ovaki okupljanja, još od vrimena „korone“ kad se nismo mogli sastajat, a posli je opet uvik štogod bilo. Volim recitovat i dajem sve od sebe da to bude dobro. Ono što sam napisala o salašima mislim da je to to i da više neću pisat na tu temu. Vrime salaša i lampaša je prošlo. Ovi salaši, što su sad ostali, ne liče više na one kadgodašnje salaše. To su sad farme i mašinerije, sve je drugčije – komentariše Gabrijela Diklić, pa nastavlja:

– Postoji u svima nama kaki žal za tim vrimenom. Jeste, na salašima se tušta radilo, al je sve teklo mirnije neg danas. Sad, u vrime interneta, tehnologije, struje, sve je stresno. Jedno se kvari, drugo pravi, zovi ovog, onog... Svega tog kadgod nije bilo. Kako sam na salašu provela ditinjstvo i ranu mladost nisam cigurna dal ja više žalim za salašom el moždar zbog tog što je mladost prošla. A moždar je sve to povezano.

Jedna od pisama po kojoj je Gabrijela posebno poznata je „Meni salaš bili fali“, a to je i naslov zbirke poezije koju je ova autorka objavila 2005. godine.

Sličan senzibilitet prema salašima i vrimenu kad su salaši imali svoju daleko značajniju ulogu nego danas, ima i Alisa Prćić Vukov.

– Mene za salaš veže ditinjstvo, al i današnje vrime, jel i sad živim na salašu. Tu je, dakle, jedna ljubav koja nikad neće nestat, ljubav prema ravnici, salašima i prirodi. Žao mi je što salaši izumiru, sve manje je malo salaša, al virujem da bi se svi priporodili kad bi se vratili prirodi i salašima. Život na salašu prati sve ono što je danas moderno i aktuelno, al samo jednim dilom. Još uvik se na salašu možete osićat mirnije i opuštenije.

Što se inspiracije tiče, za našu sagovornicu nema dilema – izvor tema neće prisušit.

Autorke su dale značajan doprinos poeziji za dicu, pa su i dica bila uključena u ovo pisničko veče. Pisme su recitovali Luka Vukov, Alisin sin, i Jovana Gulić, Gabrijelina unuka.

Program pisničke večeri „Vrime salaša i lampaša“ pripravljen je ko dio proslave nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance“, a prija početka je goste pozdravio Veljko Vojnić, pridsidnik UG „Bunjevačka matica“.

– Naš običaj je da, nuz ovake tribine, prezentacije, izložbe i književne večeri i teme koje se tiču umitnosti, pripravimo i dio programa u okviru nacionalnog praznika „Dana Dužijance“. Tako radimo i ove godine, pa će „Bunjevačka matica“ bit domaćin niza programa. Izmed ostalog, biće tu i jedna velika izložba slika, prilikom koje će bit i pridstavljeni bandaš i bandašica centralne proslave ovogodišnje „Dužijance“ u Subatici – podvuko je Vojnić.

Prisutne je kroz progam „Vrime salaša i lampaša“ ko voditelj provela Nela Ivić.

N. S.

VIDEO PRILOG

FOTOGRAFIJE