URUČENI UGOVORI ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA OD STRANE POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE S VIRSKIM ZAJEDNICAMA
│ Petak, 09.06.2023. │
U svečanom holu Pokrajinske vlade u petak, 9. juna, uručeni su ugovori za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja od strane Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnosa s virskim zajednicama u Novom Sadu.
Ugovore je svečano uručila sekretarka Dragana Milošević di je za sufinansiranje 220 projekta opridiljeno 90 miliona dinara di je ozbiljno potpomognut rad medija sa teritorije AP Vojvodine iz budžeta.
Posebno se ističe kontinuirana podrška 22 lista na osam manjinski jezika čiji su osnivači Nacionalni saviti nacionalni manjina di su sridstva u odnosu na 2016. godinu uvećana sa 260 miliona dinara na 490 miliona dinara i time omogućili dalji kontinuirani rad.
Za konkurs vezan za unapriđenje profesionalni standarda izvojeno je 10 miliona dinara za 32 projekta di se ovim projektima jačaju profesionalni i stručni kapaciteti al i nivo novinarske pismenosti.
Na potpisivanju ugovora za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja bili su prisutni i pridstavnici bunjevačke nacionalne zajednice.
Iako Gabrijelu Diklić i Alisu Prćić Vukov dile godine života, količina sićanja u „arhivi“, veže ji zajednička ljubav prema poeziji na ikavici, zajednička ljubav prema salašima koji su, brez obzira na to dal na njima žive el ne, i dalje neraskidivi dio duše ovi pisnikinja. Tako je i ta ljubav spojila Gabrijelu i Alisu u pisničkoj večeri „Vrime salaša i lampaša“ u „Bunjevačkoj matici“, u večeri koja je odisala sićanjima na kadgodašnje vrime, na život i mladost...
– Mislim da svima fali malo ovaki okupljanja, još od vrimena „korone“ kad se nismo mogli sastajat, a posli je opet uvik štogod bilo. Volim recitovat i dajem sve od sebe da to bude dobro. Ono što sam napisala o salašima mislim da je to to i da više neću pisat na tu temu. Vrime salaša i lampaša je prošlo. Ovi salaši, što su sad ostali, ne liče više na one kadgodašnje salaše. To su sad farme i mašinerije, sve je drugčije – komentariše Gabrijela Diklić, pa nastavlja:
– Postoji u svima nama kaki žal za tim vrimenom. Jeste, na salašima se tušta radilo, al je sve teklo mirnije neg danas. Sad, u vrime interneta, tehnologije, struje, sve je stresno. Jedno se kvari, drugo pravi, zovi ovog, onog... Svega tog kadgod nije bilo. Kako sam na salašu provela ditinjstvo i ranu mladost nisam cigurna dal ja više žalim za salašom el moždar zbog tog što je mladost prošla. A moždar je sve to povezano.
Jedna od pisama po kojoj je Gabrijela posebno poznata je „Meni salaš bili fali“, a to je i naslov zbirke poezije koju je ova autorka objavila 2005. godine.
Sličan senzibilitet prema salašima i vrimenu kad su salaši imali svoju daleko značajniju ulogu nego danas, ima i Alisa Prćić Vukov.
– Mene za salaš veže ditinjstvo, al i današnje vrime, jel i sad živim na salašu. Tu je, dakle, jedna ljubav koja nikad neće nestat, ljubav prema ravnici, salašima i prirodi. Žao mi je što salaši izumiru, sve manje je malo salaša, al virujem da bi se svi priporodili kad bi se vratili prirodi i salašima. Život na salašu prati sve ono što je danas moderno i aktuelno, al samo jednim dilom. Još uvik se na salašu možete osićat mirnije i opuštenije.
Što se inspiracije tiče, za našu sagovornicu nema dilema – izvor tema neće prisušit.
Autorke su dale značajan doprinos poeziji za dicu, pa su i dica bila uključena u ovo pisničko veče. Pisme su recitovali Luka Vukov, Alisin sin, i Jovana Gulić, Gabrijelina unuka.
Program pisničke večeri „Vrime salaša i lampaša“ pripravljen je ko dio proslave nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance“, a prija početka je goste pozdravio Veljko Vojnić, pridsidnik UG „Bunjevačka matica“.
– Naš običaj je da, nuz ovake tribine, prezentacije, izložbe i književne večeri i teme koje se tiču umitnosti, pripravimo i dio programa u okviru nacionalnog praznika „Dana Dužijance“. Tako radimo i ove godine, pa će „Bunjevačka matica“ bit domaćin niza programa. Izmed ostalog, biće tu i jedna velika izložba slika, prilikom koje će bit i pridstavljeni bandaš i bandašica centralne proslave ovogodišnje „Dužijance“ u Subatici – podvuko je Vojnić.
Prisutne je kroz progam „Vrime salaša i lampaša“ ko voditelj provela Nela Ivić.
│ Izvor i fotografije: UG „Bunjevačko kolo” Sombor │ Nedilja, 04.06.2023. │
U pitomom salaškom ambijentu gradinski salaša, UG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora je, u subatu, 03. juna, održalo svoju tradicionalnu, 16. po redu „Slamarsko-slikarsku koloniju 2023“.
Umitnike je, u ime domaćina, pozdravio pridsidnik UG „Bunjevačko kolo“ i podpridsidnik NSBNM Dejan Parčetić podilivši njim platna, boje i osnovni slamarski materijal za izradu slika.
Koloniju slikara i slamara je, svojim prisustvom uveličala pridsidnica Nacionalnog savita dr Suzana Kujundžić Ostojić i pridsidnik Bunjevačke matice Veljko Vojnić.
Bačka ravnica, salaši i ravničarski motivi ko neprisušna inspiracija slikara i slamara i ove godine su bili glavni pokretači umitničkog stvaranja dvadesetak umitnika iz Sombora, Subatice, Svetozara Miletića i Čonoplje.
Živopisnim bojama, svoje umitničke doživljaje prineli su na platna slikari: Jene Višinka, Kornelija Antunić, Mina Ševo, Ana Panjković, Imre Kesegi, Ivan Šarčević, Sadovek Pero, Branko Lukić i Vladica Lukić, dok su slamarske slike započele Đurđina Grahovac, Ilonka Bogišić, Olga Kiš, Jadranka Vučetić, Ana Jaramazović, Milica Kohut i mlade slamarke Martina Dujmović i Anja Knežević.
Naročitu pažnju privukle su najmlađe učesnice kolonije Čarna Silađev i sestre Petra i Tijana Parčetić zajedničkim oslikavanjom platna na kojem su prinele dičiju radost i želju stvaranja bojama „do zvizda“.
Slamarske umitnice su na ovogodišnjoj koloniji poseban akcenat metile na savladavanje novi tehnika pletiva peglanih slamarski niti od koji se pripravljaju najcinjeniji motivi na umitničkim slikama izrađenim u tehniki slame. Slamarke su i ovaj put istakle da je kolonija i međusobna razmina znanja i viština najbolja škula slamarstva i napridovanja u ovoj specifičnoj tehniki stvaranja slika i predmeta.
Organizatori kolonije, UG „Bunjevačko kolo“ su, kako njim i domaćinski običaj nalaže, za svoje goste umitnike i članove udruženja pripravili tradicionalnu užnu nuz tamburaše.
Koloniju su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Grad Sombor.
