Proteklog vikenda, od 11. do 14. jula u Baji (Republika Mađarska) proslavljen je Dan grada.

    Ono što je zanimljivo za proslavu Dana Baje je kuvanje kotlića, odnosno riblje čorbe. Tradicija kuvanja čorbe na glavnim gradskim trgovima datira od 1996. godine, kad je povodom 300. godišnjice statusa grada kuvano 300 kotlića.

   A zašto baš riblja čorba? Baja je u Mađarskoj grad s najvećom potrošnjom ribe po glavi stanovnika, čak 32 kile na godišnjem nivou. Upravo zbog toga, veliki broj gurmana okupi se oko kotlića kako bi svoje goste uslužio dobrom ribljom čorbom, koja se tradicionalno služi s gyufa teszta (šibica tistom), a i ove godine Bunjevci su u centru Baje imali svoj sokak, di su se okupili oko dobrog šarana i naravno tamburaša.

   Ove godine prisutni su bili Bunjevci iz Baje, Gare, Kaćmara, al i Subotice, odkaleg su došli pridstavnici Bunjevačkog nacionalnog savita zajedno s tamburašima „Sledbenicima Tumbas Pere Haje“, koji su zvucima privukli fain radoznalog svita i poslužili ji lipim bunjevačkim notama. Svake godine broj kotlića se povećava, tačan broj kotlića nismo uspili saznat, al ono što znamo jeste da se svake godine u prosiku za kuvanje čorbe potroši 14 tona ribe (uglavnom šarana), 1200 kg crnog luka, 600 kg mlivene crvene paprike, 14000 litara vode i 1200 kg rizanaca.

   Posli šest godina pridavanja bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u osnovnim škulama i nikoliko projekata, koji su naminjeni najmlađima, vridno se radi i priko lita. Upravo to, dokazuju i dica, koja su 11. jula učestvovala na radionicama koje se održavaju u okviru projekta „Bunjevačka lipa rič“. Prvi termin bio je rezervisan za literarnu radionicu, za koju je bila zadužena Mirjana Savanov, a oma posli ove radionice uslidila je recitatorsko-dramska radionica, koju je vodila Nela Ivić.

   Već više od decenije Bajmok održava tradiciju izložbi narodni rukotvorina, a meštani su već navikli da je kraj juna rezervisan upravo za izložbu koju zajedno organizuju Bunjevački kulturni centar „Bajmok“, Kulturno prosvetno društvo „Jedinstvo-Eđšeg“ i Mađarsko kulturno društvo „Doža Đerđ“, pa je 26. juna u prostorijama Mesne zajednice „Bajmok“ upriličeno otvaranje XI izložbe „Zlatne ruke Bajmoka“, koja je za positioce ostala otvorena do prvog jula. Na ovogodišnjoj izložbi su se mogli vidit eksponati, koji su već karakteristični za Bajmok, a pored tog bilo je niki noviteta. Po prvi put, na izložbi „Zlatne ruke Bajmoka“, pojavili su se i radovi od kovanog gvožđa, a gotovo svi eskponati mogli su i da se kupe.

   Po ričima pridsidnika BKC „Bajmok“, Branka Pokornića, ni ove godine nije manjkalo ni izlagača ni eksponata, koji su pristigli iz Subotice, Tavankuta, Pačira, Male Bosne, Kaponje i naravno Bajmoka. Med više od 100 ekponata urađeni od strane priko 40 izlagača moglo se vidit bogatstvo kreativnost, počev od svi tehnika veza, čipki, radova od vune, metala, kovanog gvožđa, drveta, pruća, cakla, ko i slika koje su rađene u nikoliko tehnika.

   Krajom juna u Bajmoku se svake godine održava i Smotra folklora, ove godine po 51. put, a upravo ova smotra pridstavlja i najstariju smotru folklora, a kako su i dica koja uče bunjevački govor s elementima nacionalne kulture, najvećim dilom uključeni u folklorne aktivnost i kako je škulska godina završena, otvaranju izložbe prisustvovale su dvi učenice, Adrijana Sakač i Josipa Horvat, koje su u ime svoji drugara pokazale sve ono što su dica priko godine naučila. Njeva učiteljica, Svetlana Mormer, pokazala nam je i kutak naminjen upravo dici, koji sadrži dičije radove. U ovom kutku svoje misto našle su čestitke od slame, kućica od slame pokrivena trskom, lutka – Bunjevka u bilom šlingu, a svoje misto našo je tu i nakit od slame, poput narukvica i prstenja koje su takođe opravila dica.

   XI izložbu „Zlatne ruke Bajmok“ otvorio je Apolon Savanov, pridstavnik Bunjevačkog kulturog centra „Tavankut“ i pridstavnik Grčkog kulturnog udruženja „Sloga“, koji je tom prilikom organizatorima poželio još tušta uspišni izložbi narodni rukotvorina.