│ Petak, 22.11.2024. │

SVEČANA AKADEMIJA U SOMBORU

U četvrtak, 21. novembra svečanom akademijom u Velikoj skupštinskoj sali zgrade „Županije” u Somboru, obilužen je Nacionalni praznik Bunjevaca - 25. novembar 1918. godine – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, kad je izglasano prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.

Svečanoj akademiji prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu za medije i telekomunikacije, podpridsidnik Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i pridsidnik „Bunjevačkog kola”, Dejan Parčetić, pomoćnik sekretara Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno istraživačku dilatnost Luka Radulović, viši savitnik za pitanja nacionalni manjina iz OEBS-a Dominik Drasnar, zaminik gradonačelnika grada Sombora Milan Stakić, član Gradskog veća grada Sombora za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, pomoćnik gradonačelnika Sombora za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić, te Marko Marić, član Gradskog veća grada Subotice za oblast privrede i Veljko Vojnić, pridsidnik Bunjevačke matice iz Subatice.

„Nacionalni praznik koji danas u Somboru obilužavamo simbolizuje jedinstvo, zajedništvo i snagu” istako je u svom pozdravnom obraćanju, državni sekretar u Ministarstvu za medije i telekomunikacije, podpridsidnik Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i pridsidnik „Bunjevačkog kola”, Dejan Parčetić.

„Danas, više nego ikad važi da se sićamo i učimo iz tog perioda istorije kako bismo sa još većom odgovornošću i posvećenošću gradili budućnost, iako su izazovi prid nama brojni” naglasio je Parčetić.

U ime Grada Sombora i somborski domaćina, na svečanosti, prisutne je pozdravio i čestito praznik zaminik gradonačelnika Milan Stakić.

„Želeo bih da naglasim da mi je izuzetna čast i veliko zadovoljstvo da 106. godišnjicu prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji obilužavamo upravo u našem gradu u kojem je te 1918. godine osnovano Narodno veće Srba i Bunjevaca. Na dan Velike narodne skupštine u Novom Sadu 757 poslanika, od kojih je po prvi put u istoriji ovog dila Evrope bilo prisutno i sedam žena, donelo je ispravnu i pravovrimenu odluku, te danas obilužavamo praznik Srba, Bunjevaca i drugi Slovena. Upravo ta sloboda i ravnopravnost su vodilje današnjeg rukovođenja Grada Sombora koji pridstavlja svu lipotu zajedništva izniklog na tlu Vojvodine” rekao je Stakić.

Med brojnim zvanicama i gostima svečanosti bio je i viši savitnik za pitanja nacionalni manjina iz OEBS-a Dominik Drasnar koji je čestitajuć nacionalni praznik bunjevačkoj zajednici istako:

„Misija OEBSA je uvik tu za bunjevačku nacionalnu manjinu, ko i za sve nacionalne manjine u Srbiji, da im pomogne da ostvare svoja prava, svoje interese i da zajedno nigujemo to bogatstvo koje nacionalne manjine pridstavljaju za srpsko društvo i čitavu državu” poručio je Drasnar.

Pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić je na svečanosti pridstavila i Strateški plan rada Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine od 2024.-2029. ističuć da se ulažu veliki napori kako bi mlađe generacije znale svoj identitet.

„Istoričari kažu da je u Velikom ratu, prija 106. godina, svako drugo muško čeljade u Srbiji poginilo. Nemamo take podatke za Bunjevce, al cigurno je bio velik broj. Kad to sve zajedno sagledate i pogledate, velika je stvar da postojimo, da nas ima, da se trudimo da imamo budućnost, da prošlost zajedništva slavimo, obilužavamo, al da bi ta budućnost imala niki svoj oblik, moramo da znamo koji je to put i čemu težimo i šta triba da unapridimo, šta triba da uradimo”.

U prigodnom dilu kulturno-umitničkog programa nastupili su Zorana Iđuški, vokalna solistkinja RTS-a i RTV-a nuz pratnju ansambla GKUD „Ravangrad”.

R. P.

FOTOGRAFIJE

│ Ponediljak, 18.11.2024. │

ODATA POČAST SUBATIČKIM RODOLJUBIMA KOD SPOMENIKA „BALADA VIŠANI”

Polaganjom vinaca kod spomenika „Balada višani”, u ponediljak, 18. novembra obilužena je 83. godišnjica stradanja 15 mladi subatički rodoljuba koji su, 18. novembra 1941. godine, pogubljeni višanjom zbog toga što su bili protiv ideologije fašizma i nacizma.

Aleksandar Toković pridsidnik varoškog odbora „SUBNOR-a” istako je ovom prilikom da je od velike važnosti sićat se ovi rodoljuba i antifašista, četrnaest mladića i jedne divojke: „Naša je uloga, ko „SUBNOR” i svi antifašista da ideju antifašizma prinesemo mladim generacijama, učenicima i onima koji dolaze da istaknemo da se cina slobode branila životom. Potomci, mi koji živimo posli toga baštinimo slobodu, živimo u miru i slobodi i to moramo prinet novim generacija da znaju da to moraje cinit.”

U poslidnji trenutak sudbinu mladi rodoljuba izbigao je otac Geze Babijanovića. On je pomilovan jer mu je žena bila trudna: „Moj otac je ode čeko red za višanje jer je bio osuđen na smrt i u zadnjem momentu je stiglo pomilovanje na robiju. Majka je takođe prisustvovala ovom stravičnom događaju. Bila je u drugom stanju i ja sam razlog da dobije to pomilovanje.”

Prisutnim građanima isprid spomenika kratko pridavanje na ovu temu održo je politikolog Zvonko Stantić: „Subatica je bila mnogonacionalna i polovina je bila sa jedne strane, polovina sa druge strane, jednostavano takav je bio rat. Zato je važno dici da pokažemo da je potribno čuvat taj niki dobar odnos med narodima, da ne tribaju nasidat ni na šta, jer svaki rat počinje podizanjom međunacionalni tenzija.”

Simbolično, đaci Osnovne škule „Ivan Goran Kovačić”, i đaci Politehničke škule, položili su petnaest cvitova za petnaest stradali subatički rodoljuba. Nakon komemoracije kod spomenika „Balada višani”, vinci su položeni i na grobove stradali na Jevrejskom groblju u Subatici.

FOTOGRAFIJE

│ Petak, 15.11.2024. │

ODRŽAN UGLEDNI ČAS U OŠ „MAJŠANSKI PUT”

U sklopu časova bunjevačkog jezika s elementima nacionalne kulture održan je ugledni čas za đake niži razreda. Gradivo časa bilo je posvićeno tipovima rečenica u bunjevačkom jeziku, a vodila ga je učiteljica Mirjana Savanov, dok joj je tehnički saradnik na pridavanju bila učiteljica Emina Ivković Ivandekić. U svrhu daljeg usavršavanja času je prisustovala i učiteljica Sanja Saulić.

O tom kaki je ovo vid nastave, za medije Mirjana Savanov je kazala slideće: „Cilj ovake nastave je bio da obradimo rečenice, ko i da u realizaciji ove nastave pokažem interakciju s učenicima, da se pokaže njeva međusobna saradnja u potrazi za rišenjima. Oni su zadate ciljove ovom prilikom ostvarili i stekli su odriđeno znanje. Tip ovog uglednog časa bio je radna nastava, kroz praktični rad.”

Zašto joj je korisno prisustvo na uglednom času i kako će to implementirat na svojim pridavanjima, Sanja Saulić kazala je slideće: „Ja sam do sad pridavala srpski jezik, svakako da postoji veliki broj sličnosti al bunjevački takođe ima i nike svoje specifičnosti. Uopšte, od pomoći su ovaki časovi u ostvarivanju ciljeva. Ovo je bio dobar prikaz kako jedan čas bunjevačkog triba da izgleda i šta sve triba da ispuni, u saradnji sa dicom.”

Učiteljica Emina Ivković Ivandekić o svom učešću na uglednom času kazala je slideće: „Konkretno, meni lično će puno značiti. Obzirom da sam nova u svemu ovom a koleginica Savanov je nesebično podilila svoje bogato iskustvo u pridavanju, tako da će mi puno pomoći. Teško je osmislit nastavu koja će zainteresovat đake četiri različita nivoa osnovnog obrazovanja, tako da će iz tog aspekta ovo pridavanje takođe bit korisno.”

Dica koja su prisustvovala uglednom času moće usvojeno znanje provirit već na slidećem redovnom času bunjevačkog sa svojom učiteljicom, a po utiscima mališana i njevi pridavača možemo kazat da je ovo dobar model za redovno sprovođenje nastave u nikim škulskim godinama koje su tek isprid nas.

T. K. M.

FOTOGRAFIJE